Iza objektiva

Na italijanskom, sole znači svetlo. Ne samo sunce, već ono prirodno, meko svetlo koje oblikuje prostor, emociju i trenutak. Italija me je naučila da svetlo nije tehnički element, već osećaj - tiho prisustvo koje daje smisao svemu što gledamo. Zato Sole nije ime. To je ideja.

Rođen sam u Leskovcu, a kroz život sam naučio da slušam svet - prvo kroz žice klasične gitare, a zatim kroz svetlost objektiva. Muzika mi je otvorila put ka estetici i umetnosti: način na koji tišina melodije oblikuje emociju, naučio me je kako svetlo oblikuje trenutak.

Fotografijom se bavim više od 20 godina. Ona je za mene ništa manje od jezika - način da zaustavim prolaznost i otkrijem ono što je najdublje, najiskrenije i najneuhvatljivije u ljudima i u trenucima. Kao što gitara živi kroz tišinu između nota, fotografija živi u prostoru između svetla i senke - u trenutku koji se ne ponavlja.

Živim i radim na relaciji Leskovac - Beograd, stalno u pokretu, jer kretanje mi je prirodno stanje postojanja. Volim Italiju - ne samo kao omiljenu zemlju, već kao mesto gde umetnost diše kroz ulice, muziku, svetlost i tišinu. Posebno me inspirišu vajarstvo i klasična forma, odnos zapremine i linije, kao i bezvremenska lepota ženskog oblika - ne kao estetika sama po sebi, već kao izraz snage, elegancije i emocije.

Moja fotografija nije poziranje. To je pokušaj da svet gledam onako kako bi ga osetio slikar - sa strpljenjem, pažnjom i nežnom senzibilnošću za svetlo, oblik i emociju. Živim za one trenutke kada se sve poklopi - pogled, svetlo, osećanje - i tada se rađa slika koja ne govori samo o onome što se vidi, već o onome što se oseća.